Nemoj stranče ni pod razno
u moj život ti da skrečeš,
u njemu ni gram ljubavi
naći nećeš ...

Samo telo bez duše ...
Samo srce bez topline ...
Na samrti čeznući
za nečim
što više nikada biti neće ...

Ovu je dušu nečija duša
na sebe vezala,
ovo je srce nečija ruka
od sebe odbacila,
ovu je ljubav nečija noga
sasvim nežno zgazila ...

Ova je žena nekada nekome
pripadala
ova je žena nekada nekome
sebe dala!

A gde sam sada? Niti na postelji
bolna ležim
Niti se životu više nadam.
Zato produži stranče,
da ti suviše na jadam ...

Ja živim u svetu svojih snova
gde me još miluje ruka njegova
i neznam da li živim ili mrem
ali svojih se snova ne odričem!