Moje poruke

Objavil/a Dajana Babič, dne 2017-12-31 ob 22:50:33

prosim, ne izpostavljat...

evo ljudi... još malo pa nestalo... a ja vam oću nešto da napišem, htela sam jutros, pa ću sad... imam nešto da vam kažem... više toga...

moja prva poruka 
molim vas, molim vas, molim vas... pred svaku novu godinu uvek isto... pa kako ja mrzim ove praznike... pa kad će više to da prestane itd... danas sam videla kod nekog...  nije do praznika... do vas je!  Sve, šta vam treba je na vama i u vama.  Šta ima veze dali su vani praznici, dali je na kalendaru godina 2017 ili 1720... 
Šta ima VANJSKO veze sa vama? 
Sve šta nama treba je to, da nađemo mir u sebi... u sebi... ako bi svako našao mir u sebi, ne bi bilo ratova, ne bi se petljali u stvari, koje nemaju veze sa vama... Ne bi se svekrve petljale u živote svoje dece, ne bi se stare majke petljale u živote svojih unuka... nego bi živele za sebe...

Svaki čovek je odgovoran za sebe i treba da nađe mir sa sobom i svojim životom. Ima mnogo alata, ima mnogo puteva... ali svako mora to sam za sebe da uradi... neki ljudi su blizu, neki su malo odmakli... Ali svi smo ovde, u ovome loncu i svako nosi svoj križ na ramenima. Svi imamo svoje probleme i svi ih rešavamo kako umemo i znamo.

I kad smo kod nove godine i tih praznih praznika... Ja sam bila buntovnica... ma rodila sam se buntovnica.  Kad sam ja počela da sam svesna toga šta se događa oko mene, bila sam protiv svih... Protiv mojih roditelja, protiv moje sestre, protiv susjeda... protiv sviju... I onda ovako,... kad si sve stariji i stariji onda vidiš, da ne možeš da budeš protiv, jer ti to ništa ne donosi. Nikome... ni tebi, ni drugima. Treba da nađeš mir u svemu i u tome da su praznici. Postoje praznici. Šta ću sad. Kad sam imala 20 godina, najvažnije mi je bilo, gde ću biti za novu godinu. To je bilo važno nekako 10 godina, dok nisam dobila decu... Onda je bilo važno samo, da sam skupa sa decom... Za mene uopšte nije bilo važno, šta se događa sa mnom... Ali tako se desilo da moja deca nikad nisu bila za novu godinu sa mnom, jer su bila sa svojim ocem (rano smo se razveli, kad su oni bili još mali)... I tad sam bila uvek sama. U biti već 10 godina nisam "nigde" bila za novu godinu. A prije sam bila, ali mi se "tamo" gde sam bila nije svidjelo. Onda mi je svanulo, da je svejedno GDE si, treba da ti je dobro tamo, gde jesi, posle će ti doći nešto bolje.  A nikako neće biti dobro, ako ti nije dobro, tamo gde jesi. Onda će ti biti loše, gde god ideš.

Evo, to sam htela da kažem o "slavljenu" nove godine i praznicima. Meni je ovih deset godina, gde "nigde" nisam bila bilo baš lepo.  Nisam nigde htela da idem, nit' sam imala neku želju... jedino, šta sam htela je to, da budem negde u miru... a to mogu da budem i ovde, usred velegrada. Kad shvatiš da ti svudge, baš svudge može da bude dobro... onda si shvatio. 

I još nešto...ova nova godina i ovaj božić... ovaj je bio moj najbolji, mislim... svaku godinu je bilo sve bolje, jer sam sve više na sebi radila.  I sve što sam tražila, došlo je kod mene, jer sam htela da budem sve mirnija.  Ni slučajno nije tako, da sam sada postala neki Buda, ne pada mi na pamet da idem negde i sedim pet sati u meditaciji... samo polako učim svaki dan, da pronalazim ono dobro u životu, da izbacujem agresiju, nezadovoljstvo, bol i sve to, što ne želim da imam u sebi i oko sebe i da idem prema putu, koji želim.

Evo, to je prva stvar, koju sam želela da napišem, napisat ću još jednu poruku, a možda i više.

............

ljudi, molim vas, budite SAMOSTALNI

evo, to je moja druga poruka 

Dragi ljudi dve godine i po vodim grupu "duša", koja promovira tehnologije Grigorija Grabovoja. Za sve, koji još ne znate, Grabovoj je ruski naučnik, koji ima tehnologije za isceljenje od svih bolesti, za regeneraciju organa, za pomlađivanje... i za vaskrsenje...

Ja sam za to vreme, od 2014, kad sam saznala da postoji Grabovoj ogromno naučila, a naučila sam isto tako o ljudima. Dobro, ni slučajno ne ide samo za Grabovoja, ali najlakše mi je napisati na tom primeru. Kao što sam rekla pre 2 godine i po otvorila sam grupu, koja promovira te tehnologije. I ujedno sam saznala ogromno o ljudima. Ljudi, molim vas, budite samostalni! I ja te godine 2014, kad sam saznala za Grabovoja nisam naokolo slala poruke, pa kako se to radi, pa ne znam... pa nova sam... Pismena si i imaš internet.  Ako imaš internet, onda postoji i google, ukucaj unutra Grigori Grabovoi i pročitaj!  Zašto uvek očekujete od drugih, da će vam drugi sve na tanjuru da donesu?

Pa nova sam, pa ne znam, pa... Jao bože... Recimo... ja kad sam došla iz Beča 2005 godine u Ljubljanu sa troje male dece. Moja najstarija imala je 12. rođendan. Do tada je išla u školu u Beču, a tamo svuda treba da ideš U-bahnom, ili busom. I posle, došli smo u taj mali grad, ovde... i kad je imala rođendan, išla je sa svojim drugaricama u grad sa autobusom... vozili se par stanica... četiri njih. Znate, kako me je otac od jedne cure nagrdio, zašto sam to dozvolila! Moja najstarija imala je oca i familiju u Beču i od svoje 14. godine vozila se sa vozom u Beć sama. Isto tako se voze moja mlađa dva, 12 sati u Njemačku. Drukčije ne ide. Ne mogu ja sa njima da idem.

Ljudi, budite samostalni i naučite svoju decu da su samostalni! Nemojte da radite umesto drugoga to, šta može i treba sam da uradi, iako je to vaše djete!

Juče pričam sa jednom ženom, ona živi negde van... a ima sina 30 godina starog, u svome kraju. Pazite, njen sin ima 30. godina.  Kad je moja mama imala 30 godina, ja sam imala 10 godina. Kad sam imala ja 10. godina sama sebi sam se činila već odrasla osoba!  I ova žena meni kaže... pa znaš kako je, ja moram za sina da brinem. Ženo draga... on ima 30 godina!  Brini ti za sebe. Brini samo za sebe, za to, da se osećaš dobro tu, gde jesi. I sin ima da se brine za sebe. To je zadatak svakog od nas. Ako bi se svako brinuo za sebe, da njemu ide dobro... onda niko na ovom planetu ne bi patio. Pa svako bi se pobrinuo za sebe.  A ne da majka treba da se brine za dete, kad već to ima 30 godina. Pa do kada još, molim vas? Prekinite sa tim vampirizmom!

Svaka žena, svaka majka, svaki roditelj ima da brine za svoju decu... naravno, dok ide u školu... ali ne tako, da sve radi umesto njega. Naučite svoju decu da urade svoje obaveze. Naučite svoju decu da pospreme za sobom, da zatvore ormar, kad nešto izvade iz njega, da nose smeće, da stave stvari nazad tamo, gde su ih uzeli. Nemojte da radite bilo šta umesto svoje dece! Svako ima svoje obaveze!  Učite decu da su samostalni i budite vi samostalni.

Svako treba da ima planove i ciljeve, šta da radi za pet i za deset godina. Nemojte živeti samo tako... da živite za svoju decu, pa da se desi šta se desi. A šta vi, kako je vama? Ah, za mene je svejedno! Nije svejedno, kako živite! Probudite se. Upitajte se, zašto ste došli ovamo i šta je vaša zadaća. Postavite si cilj i idite prema njemu. Kad ste ispunili ovaj cilj, postavite druge ciljeve. Vi možete sve, mi možemo sve! Ali treba da smo samostalni, da ne "davimo" druge ljude sa svojim problemima i da rešujemo svoje zadatke. 

**********

moja treća poruka 
dragi ljudi, stalno se čistite, čistite, čistite se

nije svet oko vas lud, nije Vlast ona, koja je luda (mislim, ne bi sad o tome...pa Marx je rekao da je država samo ogledalo ljudi... ili nešto slično...), nije Država dužna da vam da bilo šta, nije Bog dužan, da vam plati račun za sve što ste ružnog imali u životu...

Vi dobijete nazad samo to, šta dajete vaniz sebe.  Sve zavisi samo od vas.  Ne od Države, ne od Boga.  Nema nikakvog Autoriteta iznad nas. Ako imate tu sreću, onda vam šalje vaš otac ili mama pare još kad imate više od 30. godina... ali puno ljudi nije te sreće. Ako ste pametni, onda radite to, što volite i zbog ćega ste došli na ovaj planet.  Kad tad moći čete da živite od svog rada, ako ne drugo, bar radite to što volite.  Puno puno ljudi ne radi to što voli. Puno ljudi ima naopaka verovanja o tome, kako treba da se radi, kako teško treba da se radi za to, da se dobiju pare... Ima na tome podrućju ogromno iluzija i ogromno patnje.

Ali istina je ta, da smo se rodili u obilje.  I da možemo dobiti sve što oćemo.  To je naše pravo od rođenja. Ako to ne bi znali, uopšte ne bi hteli da dođemo ovamo. 

Pa zašto je onda tako... Pa zbog kolektivne svesti... pali smo u kolektivnu svest, koja kaže... ne možeš to i ono, to i to je zabranjeno, živi se samo do neke tvoje 50.te, 60te godine, a posle treba da tražiš groblje, gde će te sahraniti. E to je kolektivna svest, a ne božja svest.  Nas je stvario Stvoritelj i mi živimo ovde već dugo dugo i isto tako živimo beskonaćno, iako smo recimo po nekoj gluposti umrli. Oni, koji su umrli znaju, da život nikad ne prestaje. Oni koji su umrli, vaskrsnut će... kad tad - o tome odlućuje Bug. A mi koji smo živi, mi treba da se čistimo, da se čistimo, da se čistimo. 

Pre nekoliko godina čula sam za Dr. Hew Lena i ho'oponopono. Najviše šta me je šokiralo je da je on iscelio celu bolnicu teških psihiatričkih bolesnika na Havajima. Kako je to uradio... pa upotrebljavao je staru havajsku mantru čiščenja... koja ide ovako ..."volim te, molim, oprosti mi, žao mi je, hvala"... Čovek je svaki dan išao na posao u bolnicu sa tim bolesnicima, koji su bili na početku opasni, a za 4 godine svi su se iscelili i bolnicu su zatvorili. Svako si može na internetu pogledati, šta se dešavalo, ne da vam ja tu pričam priče, koje ste sigurno mnogi već čuli.

I onda sam ja to malo pre tri - četiri godine upotrabljavala, pričala sam "hvala ti, molim oprosti mi, volim te, žao mi je"... pa sam prestala. Dok nisam pre mesec dana pitala Roberta Vojnića Purčara... koliko dugo je treba čistiti. On je rekao... 24 sati na dan.  A jedan sat - bar jedan sat u danu uzmite si samo za sebe.

===========

ćetvrta poruka 
dragi ljudi, molim vas, molim vas, molim vas, prestanite da pričate o bolestima i o smrti

bože dragi, dobro da živim skupa sa mojom mamom, koja je tipićna pretstavnica kolektivne svesti. I da znam šta se dešava. Moja mama gleda TV 24 sati na dan. I stalno se hrani sa negativnim vestima.  Po telefonu priča samo o tome, ko je bolestan, ko je u bolnici, kako je strašno, kako ćemo svi po tom putu, koliko je već ona stara itd...

Ljudi dragi... prvi ljudi na Zemlji živeli su od 800 do 900 godina. Na Zemlji postoji čovek, koji ima preko 2800 godina.  U Indiji i drugde na Zemlji žive ljudi, koji imaju preko 200 godina i baš im je svejedno, kad su se rodili.

Mi smo svi većni.  Smrt ne postoji. To zna svako, koji je ikad "pričao" sa onim ljudima, koji su otišli. Smrt ne postoji. Oni, koji su otišli oće da se vrate. 

Možete već da prestane sa tim zvanjem smrti? Onda kad će ljudi prestanu da pričaju o smrti, onda če prestati da umiru!

A o tome, kako je neko bolestan, pa koju bolest "ima"... bože moj, kako ne mogu to više da čujem... Sve bolesti su izlečive! Svi organi, koji su nam oduzeti mogu se regenerisati. Postoje tehnologije, gde se mogu ruke i noge čoveka (kojih nema) u jednom danu obnoviti. Ali to su visoke tehnologije i uopšte nema dostupa do njih neko, koji misli da se to ne može da desi. Jasno, da se može, sve je moguće! Ali trebamo da dignemo svoju svest i da prestanemo da pričamo o bolestima, o groblju i o smrti i o tome, kako idemo kod doktora i u bolnicu.

Meni, kad kažeš bolnica, meni je loše. Ja sam zadnju tabletu ispila 1990.te godine. Tada sam uzimala tablete ko bonbone, da bi sprečila bolove zbog menstruacije. A onda sam išla u program za čiščenje i prestala sam da uzimam sve lekove. Ja znam ljude, koji uzimaju 20 godina lekove protiv visokog pritiska i još uvek imaju visoki pritisak. Dragi ljudi... imate na internetu lek od belog luka, meda i limuna, koji isceli visoki pritisak za dvadesetjedan dan!

Prestanite da trujete svoje telo sa lekovima! Iscelite svoju dušu, pa neće biti potrebno iscelivati telo.  Znajte da je sve moguće i da možete da se iscelite... a šta je još važnije, možete da budete dobre volje, iako "imate" neku bolest. 

**************************

evo... još imam poslanice...
peta poslanica 

molim vas ljudi, pustite svoju decu na miru, pa će vas voleti do neba... mislim i onako vas vole... deca vole svoje roditelje no matter what... pomislite na to, kad ste vi bili mali, kako ste ih voleli, ma kaki voleli, obožavali...

ali... ja ne znam za vas, ali moje detinstvo je bilo puno toga... nemoj to, prehladit ćeš se... pazi se ovog, pazi se onog... jedi, jed,i jedi... stalno su me terali da jedem, iako uopšte nisam nikad bila mršava... ali ljudi, pa kako da jedem, kad mi je pun stomak... svako dete dođe ka roditeljima, kad je gladno... a može se igrati satima i zaboraviti na glad

uopšte ne možemo uspoređivati naše detinjstvo i detinjstvo naše dece... uopšte ne možemo uspoređivati naše detinjstvo i detinjstvo naših roditelja... tako velik napredak se desio u godinama... po tehnologiji se to uopšte ne može upoređivati... a po uverenjima?...

mi imamo ista uverenja, koje su imali naši roditelji, koji su rođeni u doba rata, kad je bio glad i siromaštvo... i prenosimo našoj deci, da trebaju puno da jedu...  razumete?

to se ne može uspoređivati!... u doba naših roditelja nije bilo hrane, sad je previše hrane i zagađena je... moja mama mene tera da jedem meso... bože moj... ja ne jedem meso i moja djeca ne jedu meso... ja sam rekla mojoj familiji, da ću prestati da jedem uopšte...  toliko su me terali da jedem u detinjstvu da mi se hrana smučila 

i uvek ta uverenja, koje prenosite na unuke... pa jedi, oćeš nešto da jedeš... i uvek brbljanje, brbrljanje, brbrljanje... nikad mira, nikad tišine, jer tišina je neugodna... treba da bude TV stalno upaljena, da je glasna... treba da je radio upaljen... bilo šta da se desi... vrata ne mogu da se otvore... već se odmah psuje... bilo ko da je tamo od rodbine, on dobije porciju agresije... padne nešto na pod... već je kraj sveta... i sve to je isto... vokabular je isti za 40 godina, potpuno isti... ne kažem od svih, ali od ove generacije, koja se rodila između rata i posle rata... ...

a drugih ljudi, koji nisu familija, uvek se klanjati, uvek se praviti lep, uvek im nositi darove, a na sebe zaboraviti... klanjati se tuđim ljudima, a ružno pričati o svojim ljudima... kome se to događalo? Meni od rođenja.  I trpela sam, bežala sam, išla sam kod psihiatra, bila sam na radionicama... ma na kakvih nisam bila... bila sam u scientologiji - sekti... samo sam išla od goreg na gore... čistila se... postila se... dok mi nije svanulo, da to nisam ja, to mi je bilo bilo urađeno... to je bilo od vani,,, a onaj /ona, koji mi je to uradio/la, dobio/la je od drugih ljudi, od svojih predaka...

mi, kad smo došli na ovaj svet, mi smo samo ljubav i svetlost... love and light... ono, što dobijemo - i to od naših najbližjih, to nas uništuje... potsvesno, to imamo u potsvesti... i to moramo očistiti... nema dobrih i slabih ljudi, ima samo ljudi, koji su se očistili...ima samo ljudi, koji su očistili svoja štetna uverenja...

kad bi to bilo lako i jednostavno, naš planet bi bio raj već odavno... a šta ljudi radimo samim sebi, a pogotovo roditelji deci i deca roditeljima možemo da vidimo u sadašnjem stanju planeta... Stanje ovog planeta je katastrofalno, jer čovek ne može da reši planet od ljudskih znanja, iako je to dobronamerno. Pa koji roditelj kaže detetu, moraš da zatvoriš prozor zbog promaje, da se ne prehladiš zbog toga, što misli, da će detetu štetit... to je sve dobronamerno... ali nam šteti...

*****************

moja šesta poruka 

Život i smrt možemo da uporedimo sa dočekom nove godine... svaka nova godina je bučna, uvek se pravi želje i planove za napred... mislim, nije nova godina bučna, nego ljudi prave buku... zasipaju te sa jelkama i anđelima u inbox... ako sretneš nepoznatog čoveka na taj dan na ulici, osećaš se krivog ako mu ne kažeš "sretna nova godina"... ja sam danas to rekla taksistu i on nije znao šta da kaže, a meni bilo krivo, jer sam to uopšte rekla... a šta da radim...

i ljudi se napiju, prejedaju... možda malo i zaplaću jer nema svih tih ljudi, sa kojima smo čekali Novu... i možda potuće jer bi gledali nešto drugo na televiziji za Novu godinu... idi vidi... dali imaju ovi bolji program...

i uvek isto... isti ljudi zove jednom godišnje... ili čak ni to više, nove generacije uopšte ne zivkaju više, sve ide preko interneta... ljudi kukaju zbog buke i petardi.. pa se to sada smanjilo, pa kukaju zbog nećeg drugog... pa kako sam ja bolesna... pa već 20 godina imam previsoki pritisak... pa imam diabetes, ne smem da jedem kolače previše... ima na internetu puno recepata za prirodni lek, možeš da se isceliš u mesec dana... a to ne... oćeš ti, da ja umrem, da se ne iscelim... znam ja tebe... zadrži ti tvoje gluposti za sebe... i šta ja da radim... pa rekla sam...

uvek nervozni... a za bez veze... dali će da stigne sve da spreme, da okite jelku, da naprave darove, da napišu porkue uvek istim ljudima... uvek se ide na groblje da se nosi jelku onome koji "stanuje" u grobu, kao da njemu, ko je u grobu to nešto znaći i kao da on to oće... 
uvek slušati, šta drugi ljudi rade, šta kažu... uvek im napraviti dar za novu godinu, uvek ići kod njih na kafu na prvog januara dopodne, pre nego počne prenos iz Beča... ili poslije... da ne zakasne, ne znam tačno... uvek žviždati na melodiju Štrausa... uvek se čuditi, kakvo prekrasno cveće je tamo... uvek kazati...da mi je jednom biti tamo u živo... uvek se priča iste priče 40 godina, sa iznimkom, da nekih ljudi više nema tu u fizičkom i nema šta da se priča o njima, nema novosti...

uvek se jadati, kako je život težak, a teško je samo to, šta sve telo treba da izdrži ove praznične dane... uvek se posvađati pre nove godine i za novu godinu... "ko pride polnoč, ko gorijo le še sveće"... zaželiti se "da me malo manj jeziš to leto"...

i tako... rodi se nov dan... posle pucanja i teškog alkohola svi spavaju, poneka petarda se čuje, nema više pucanja, kao nekad... dođu svi susedi, pa opet odu, u Sloveniji je sad 2. januar opet praznik, tako da nam ne treba na posao... tek u sredu počinje opet... i škola i sve... i opet sve jovo na novo... desilo se nije ništa, ništa, ništa, imamo nov kalendar na zidu, a da... mesec dana ću imati probleme, da je na kraju datuma 18, a ne 17... jedva sam naučila 17, a već je tu novi broj...

i tako svima želim lepu novu godinu, neće se desiti ništa, baš ništa, nemajte imati nikakvih očekivanja, jer od toga možemo biti jako razočarani... ja sam sebe istrenirala, da ništa ne očekujem, iako ... uvek si mislim... pa zašto ljudi prave takvu galamu, a desi se ništa, baš ništa...

pa zato, jer smo tako navikli iz detinstva. 

I zašto sam rekla, da možemo život i smrt uporediti sa dočekom nove godine? Jer život je kao vreme... kao godine... uvek idu napred napred napred... a nova godina je recimo kao neka smrt, nek kraj, koji uopšte nije kraj...samo se izmeni datum, samo se brojka izmeni i sve ide večno napred... nema smrti i nema kraja,,, uvek će biti nova godina, koja će imati jednu brojku više od ove stare...

nek ste mi svi sretni i večni u novoj godini 

**********

evo... pa da idemo napred u novoj godini sa mojim porukama

sedma poruka 
Zašto postoji na Zemlji toliko jezika? jezik je oruđe Uma, a ne srca. Za to šta nam treba u biti ne treba nam jezik... naše lice sve kaže... ako pogledaš čoveka, onda znaš ako je sretan, ako je u depresiji, ako je u apatiji, ako je agresivan... sveto pokazuju naše emocije.Ako neko ne priča jezik nekog drugog, to ne znači da ne može da sa njime komunicira. Dobro, može da se nauči jezik. 
Ali...recimo, primer iz mog života. Rodila sam se majki Slovenki i tatu Srbinu, ali nisam znala do osnovne škole, dasu to dva jezika, koja se pričaju u našoj familiji. Tek kad smo imali predmet "slovenščina" in "srbo-hrvaščina" shvatila sam, da mi pričamo više jezika. Uvau, kakvo bogatstvo... 
Ali ne samo to, u našoj familiji prićamo više jezika... Slovenija je vrlo bogata u dialektima, mislim da ima 36 dialekta... ja recimo, kadsam išla u osnovnu školu na Primorskoj, u Vipavi, imala sam školske drugare, koji su se vozili iz okoliških sela... svako je znao, kako priča on, koji je iz Slapa, koji je iz Vrhpolja, koji je iz Goč...
Isto tako, moja mama je iz Prekmurja, a oni imaju dialekt odnosno jezik, koja večina Slovenaca uopšte ne razume. Postoji rečnik Prekmusrsko - slovenačkog jezika.

Moja mama je zanimljiva, kako brzo se je naučila jezike, zbogmog tate naučila je srpsko, naučila je primorski dialekt zbog toga, jer je živela u Vipavi 15 godina ili koliko i naučila je zborni slovenački jezik - u školi. Taj slovenački jezik, koji učimo u školi nema veze sa jezikom, koji se priča među narodom.

Među narodom se priča to, šta se priča tako,dasvako svakoga razumije. Recimo u Sloveniji... ima puno puno ljudi, koji su došli iz Juga, tako,kao što je došao moj otac, ali ona prva generacija ne priča dobro jezik, iako su već godinama ovde... A oni, koji su se rodili ovde i išči ovde u školu, oni dobro pričaju slovensko.

Isto tako je u Austriji, gde sam dugo živela... tamo ima ogromno Turaka i isto tako ljudi, koji su došli iz Jugoslavije, kad su bili ratovi, pa i od prije, ima snažna srpska i hrvatska zajednica u Beču. Kadsam ja živela u Beču, ja sam sa svojom decom pričala slovenačko... a to za Slovence uopšte nije uobičajeno... Slovenac, kad ide van iz svog kraja, daleko, on ne priča više slovenački jezik sa svojom decom, tako da njegova deca ne pričaju više njegov jezik... A Srbi u Beču pričaju sa svojom decom srpsko.Ja, kad sam živela u Beču, - 14-15 godina sve skupa, ja nisam možda u te godine čula na ulici da neko priča slovenačko... ma ne znam da li sam u 14 godina čula 2- 3 puta... A svuda naokolo po Beču slovenačka imena restorana, slovenačka imena u telefonskom imeniku itd. A srbsko čula sam svakodnevno... Evo, kako ide programiranje ljudi sa vrednošćom... Slovenci se osećaju toliko nevredne da kad se izsele na drugo mesto, ne pričaju ni sa svojom decom svoj jezik. Mislim, oni svi drže svoje običaje i posećaju svoj kraj i druže se sa svojim ljudima, ali ne razvijaju napred slovenaćku svest odnosno svoj jezik.

Ja sam se u Beču dva puta venčala i razvela...prvi put za Austrijanca, drugi pot za Njemca, sa njima imam decu... I ja sam sa svojom decom pričala slovenački, a oni su sa svojim tatom i sa svojim drugarima pričali njemački. To je bilo za mene sasvim normalno, gde god bi bila pričala bi sa svojom decom slovenački. Dete do svoje osme - devete godine ionako prima sa lakoćom odnosno automatski sve od vani, pa i jezike odnosno reči. Tako moja deca nisu imala problema sa jezikom, kad su išla kasnije u slovenačke škole, iako nikad nisu učila slovenčki drukčije, nego od mene.

Onaj čovek koji uči druge jezike u kasnije doba, njemu ide teže... mislim, zavisno od toga, kako ima "zatvorenu" onu memoriju za učenje jezika.

A šta sam htela da kažem uopšte...to, da je sasvim svejedno, kakav jezik pričamo, razumemo se mi i bez reči...recimo na Fejsu možeš da pošalješ smajlila i već se zna, šta oćeš da kažeš...a isto tako možeš... u živo, ako ne znaš jezika od nekoga, sa kim si skupa... možeš da sa rukama pokažeš... gladan sem, žedan sam...nije to problem uopšte... na kraju krajeva, savko možeda nauči engleski jezik, koji svi pričaju, pogotovo mladi ljudi.

Evo, to sam htela da kažem za ovaj prvi dan u godini, svima želim najbolju godinu do sada i šaljem vam srce, koji valjda svi ljudi razume, šta to znaći. 

::::::::::::::::::::::::::::::::

zašto pišem na srpskom jeziku
osma poruka

kao što sam rekla, moja mama je Slovenka, a tata Srbin... tako sam slovenko učila u školi, a srpski ne, srpsko smo svi učili nekih 4 godina škole ili nešto... Ja sam imala srbski jezik u kući, ali ga nisam učila u školi, ni nisam nikad čitala na srpskom ništa, osim ono, kad smo gledali filmove i glumci su pričali srpsko.

A drukčije ja srpsko nisam nikad pričala, sa mojim tatom pričala sam slovenački, nikad nisam odgovorala na srpsko... ali on nikad nije naučio slovenačko, ali je želeo da priča na slovenačko, a tako polomljneo, da sam se toga stidila. Nije imao nikad priliku da nauči, pa on je uvek pričao srpsko, bio je vojno lice i u kasarni se je pričalo tako. A pošto mu je žena bila Slovenka i živeo je u Sloveniji i imali smo puno prijatelja, sa kojima smo bili svakodnevno, želio je d apriča slovenačko... razumio je sve, ali pričanje... to je bilo strašno... i tako imaju svi probleme, koji se uče nekog jezika na novo... tako sam ja morala da učim njemačko, kad sam bila u Beču... mislila sam da ću proči sa svojim engleskim, koji sam dobro pričala i sa svojim prvim mužem sam striktno pričala engleski... i tako je naša kčer pričala od rođenja tri jezike... slovensko zbog mene, englesko, jer smo nas dvoje tako pričali, njemačko je pričala sa svojim ocem i u školi... a učila je i od dede (mog oca) srpsko, samo, što je on otišao, kad je ona imala 2 godine. A otac od njenom oca bio je Poljak, koji je došao u Beč... ali nisu pričali po poljsko... a njena majka od babe bila je Čehinja... tako, kao je u Beču red... da je jedna baba od nekoga, koji živi u Beču Čehinja.

I posle sam ja došla u Sloveniju 2005-te godine i odmah sam počela da pišem blog... na slovenačko jasno... Na Fejs sam došla 2013.godine i pisala sam na slovenačko, a pred dve godine sam saznala za Grabovoja i otvorila grupu "duša"... i pošto je tamo večina ljudi, koji razumiju srpsko odnosno hrvatsko... ja sam počela da pišem samo srpsko... samo zato, jer mi se nije dalo da prevedem još na slovenačko...

Puno ljudi me je izbrisalo iz svojih prijatelja, kad sam počela da pišem po Fejsu na srpskom jeziku. Isto tako znam, da je moj srpski jezik loš, radim puno grešaka, posebno ne znam da stavim meki ć i tvrdi č... ali učim se... Isto tako treba da kažem, da ni ne znam razliku među hrvatskim i srpskim jezikom...dobro... znam da na hrvatsko kaže se "tko" i "netko", a na srpskom kaže se "ko" i "neko"... Isto tako Hrvati imajo "mlijeko", a Srbi imaju "mleko".

Ali svejedno, molim vas, da mi izvinete, ako napravim grešku. Moj stav do različitih naroda i jezika je taj... mi smo svi jedno i različiti narodi su samo program, mi smo programirani u narode... Mislim, da sam se ja zbog toga rodila majki Slovenki i ocu Srbinu, da me je nemoguče programirati... moja mama je bila katolikinja, a otac pravoslavac, a pošto je bio vojno lice, religija im je bila zabranjena... ja, kao dete komunista (i moja mama je bila u partiji) nisam nikad išla u crkvu, kdo nas nismo smeli da imamo bor za novu godinu pred božićem, da se ne vidi, da slavimo božič...

*******

kako se dobije to, što želim
moja deveta poruka 

dobije se tako, da prvo treba biti u samom sebi spremna vibracija za to šta se želi... možeš si ti želiti nešto... svašta... i sve što želimo je naravno legitimno... ali ako nisi spreman/spremna za tu svoju želju, ako nemaš vibraciju "spoliranu"... onda to što želiš ne dobiješ...

to je tako recimo... mnogi ljudi si žele pare... pa ja da imam milijon eura... kako bi ja to živeo, šta bi ja radio... uopšte nije problem u milijonu eura... para ima u Kosmosu, koliko hoćeš... nije problem Kosmos, on ti da, šta ti želiš... ali daje ti tada, kad si spreman, kad tačno znaš, šta ćeš raditi sa tim milijonom, kad dozvoliš, da ti novac dođe... Kosmos samo odgovara na tvoje emocije... ako ti vibriraš na tome, da privlačiš pare, onda ih dobiješ... a ako vibriraš na tome, ako iz sebe stavljaš signale da ne voliš pare, ili da se bojiš para (pa ko će da sakrije te pare od drugih... da ne bi neko video i onda mi može to ukrasti)... e onda ti Univerzum ne šalje pare...

šta radi večina ljudi... kukaju kukaju kukaju, kako nemaju pare, kako ne mogu da plate za stan, kako je hrana skupa, kako jesve skupo i kako si to i ovo ne mogu da priušte... i večina ljudi mrzi one ljude, koji imaju novac, zato, jer ga sami nemaju... i misle da oni nemaju pare, zato, jer je ovaj bogati sve uzeo...

što naravno nije istina... kao što sam rekla, para ima ogromno... pare su energija i pare dolaze stalno onome, ko ih zove i ko ih voli

a večina ljudi na ovom prostoru ima naopaka uverenja, štetna uverenja... da nisu vredni para... da je treba teško raditi, teško teško teško... pa onda je teško


************

radite to, šta vam je dostupno i šta vas čini sretnim
moja deseta poruka 

dragi ljudi, koliko od vas kuka, jer nema para, jer si ne može to i to priuštiti, jer mu to jelo nije dobro... pa bože moj... pa plati ono, što možeš, ostalo, šta ne možeš sačekat će... ako si ne možeš priuštiti majicu za 300 eura, kupi si majicu za 10 eura, ili saćekaj na sniženje, ili saćekaj, da ti Kozmos drukćije ponudi to što želiš...

ali Kozmos ti neće nikad ponuditi nešto, ako kukaš, da nemaš nešto, šta bi voleo da imaš

dragi ljudi, kad shvatite da se morate koncentrisati na to što imate i da dobijete više od toga tada, kad ste zadovoljni sa time, šta imate (zadovoljni je isto kao zahvalni)...onda ste shvatili... 

recimo primer... moja kći mi je dala u dar.. .dobila sam u dar maskaru (=tuš za trepavice)... i ja ono... aha, maskara... hvala... i ona me više puta pita... dali si videla, šta je to uopšte... i ja kažem... "Pa maskara"... i skoro zavrnem sa očima, ali sam se kontrolisala... a onda u biti pročitam, šta piše gore... to nije obična maskara i uopšte nije maskara za trepavice, nego maskara za kosu, da prekrije sivu (sedu) kosu... I ja skočim od radosti, jer sam si to već dugo dugo želela, ja si moram svaki mesec, mesec i po farbati kosu, ne zbog toga, jer imam puno sede kose, nego zbog malih belih trakova... a znala sam da postoji maskara za kosu, ali si je nisam mogla priuštiti odnosno, nisam znala, gde se to može kupiti...

no, ne znam, dali sam vam dala dobar primer za to, šta sam htela da kažem... to je vrlo vrlo bitno za čoveka da shvati...

toliko bitno da moram još malo o tome da pričam...

bilo koja situacija je... šta god nam se desi... mi dođemo u ovo telo ... rodimo se od majke sasvim goli i sasvim smo zavisni od drugih ljudi... roditelji nam daju hranu, kuću... i mi smo od maloga zahvalni... a onda padnemo u tu kolektivnu svest i stalno gledamo druge ljude... i vidimo... aha, ovaj ima zlatnu olovku, a ja nemam zlatnu olovku... pa piši sa običnom olovkom... koja je razlika... ovaj ima lepu ženu, a ja nemam lepu ženu... a imaš dobru ženu, imaš ženu, koja dobro kuva...

ups... ne znam, dali sam dala dobre primere... recimo, idete u restoran... recimo ja, koja ne jedem meso... i tako recimo... ja, umesto, da se koncentrišem na predobru hranu, koju imaju u tom restoranu, ja bi trebala da budem loše volje, jer neko pored mog stola jede svinjsko pečenje, koje ja ne volim...

razumete?

šta vas briga, šta jede onaj pored tebe, koncentriši se na svoje, na svoj tanjur... ako ima u restoranu od deset jela jedan, koji ti voliš, pa poruči ovaj jedini, koji voliš... a ne da poručiš devet drugih, kojih ne voliš, pa se onda celo vreme jadaš, da jedeš nešto, što ne voliš... Pa zašto si poručio nešto, što ne voliš? Dali ti je neko došao sa puškom i pretio ti, da poručiš nešto, što ne voliš?

Razumete, dragi ljudi?

Mi se stalno odlučujemo sa svojim mislima, šta ćemo da radimo, gde ćemo da idemo... i onda... ako nam se to, gde smo stigli ne sviđa... pa nemojmo da kritikujemo, nego samo menjajmo svoje misli... na bolje...

Recimo... baš je dobar primer ova nova godina, koja se je desila... poznajem ogromno, ogromno ljudi, koji ne vole praznike. I sama sam bila tačno takva. Tačno ovakva. Nisam volela praznike, nisam volela rodbinu, nisam volela posete kod rodbine, ili ljudi, koji su dolazili ka nama, naša kuća je uvek bila puna... i više što sam kritikovala i užasavala se toga, lošije je bilo...

Onda mi je jednom kliknulo, da je moja rodbina... da su to samo ljudi.  I da od njih uzmem samo to, šta je dobro i da ne gledam na to, šta je loše ili šta mi se na ljudima ne sviđa... Ako gledate na to, šta se vam ne sviđa na drugome čoveku, garant ćete imati pred očima samo to... Na šta se koncentrišete, to ćete dobiti...  Ako ne volite nekog čoveka i stalno mislite na to, kako je užasan... garant če biti stalno taj čovek na vratima... ili gde god izađete, on će biti tu, ili će vas pozvati po telefonu, itd...

Evo, dat ću još primer iz mog života, koji je stvarno dobar... pre neke tri - četiri godine pisala sam blog negde na nekom malom portalu, gde je bilo nekih 20 pisaca... ja sam tamo pisala od 2006 godine... i imala sam svoj stil, uvek isto pišem, tako, kao sad, ljudi na tom portalu su me znali... imala sam i kritike, ali smo se lepo razumeli...

A onda dođe neki čovek, kome je išlo moje pisanje na živce i šta god sam napisala (a pisala sam tačno tako, kao ovde, samo da sam pisala na slovenačkom, jer drukčije uopšte ne znam pisati)... i taj čovek bi... šta god sam ja napisala... išao na svoj blog i napisao na vrh: "Pogledajte, šta je Dajana opet napisala"... I onda bi stavio odlomak iz mog bloga... i napisao dole... pa kako sam ja glupa, pa, kako sam ja nemoralna itd... shvatanje iz njegovog ugla svesti. On uopšte nije shvatio, šta sam ja pisala odnosno nije ni mog'o jer smo nas dvoje tako daleko na vibraciji. Taj primer je dobar za razumevanje iz više razloga...

Prvo... zašto sam ja trpela da taj čovek to radi tako dugo, iako sam znala, da neće prestati. Nije bilo nikakvog admina na onome portalu i nije mu se moglo zabraniti da objavlja... Pisala sam nekoliko puta blogove i na drugim portalima o tome, kakva krivica se meni tamo događa... Nije bilo ništa bolje, nije bilo nikakvih rešenja od vana! Bilo je samo još lošije... On se je hranio sa time da sam ja gubila živce. Nekoliko puta sam izbrisala svoj blog... pa sam za mesec dana opet došla... a on opet... "dobrodošla Dajana, moja sakrivena ljubav..." i opet isto...

Nije bilo na njemu, na meni je bilo.  Zašto sam ja dozvolila, da mi se to događa? Zašto sam uopšte pisala tamo, gde je bio on i kad sam tačno znala, kako se ponaša? Pa radila sam to tako dugo, dok nisam dobila lekciju. Jednom mi je pukao film i opet sam sve izbrisala. On je još svakodnevno pisao postove o tome, gde sam ja... kako će se Dajana sigurno vratiti... itd...

A ne, ja sam dobila lekciju i nsam se više vratila. Nije mi bilo potrebna više ta igra sa nekim. Ako nisam mogla brez silovanja da pišem tamo, otišla sam na drugi portal, tamo gde su me ostavili na miru. Zašto nisam to uradila već pre? Ne znam, očito mi je bila potrebna ta lekcija, da ne može niko od vani da se menja, da moram ja da se menjam i da se moram koncentrisati na to, gde mi je dobro i da će biti onda više toga, gde mi je dobro.

Smirite se sa time, gde ste, ne tražite rešenja od vani, tražite rešenje od sebe. Ne tražite da se drugi menjaju, koji vama idu na živce. Ako vam neko pije krv, tako, kao što je radio ovaj čovek, onda idite iz tog prostora, pa niste drvo... možete da se maknete... a ne da oćete od njega da se menja... pa kako da se on menja... on može samo da učuti, kad nema više "hrane" za vampirizam.

I ja sam zahvalna za tu lekciju Kozmosu,,, jer to će mi mnogo mnogo pomoći... Smiri se sa time, gde jesi, ako nemaš to što želiš, onda traži to, šta imaš i gde ti je dobro. A ne da se boriš sa ljudima - od toga nema nikakve koristi. I moraš da se menjaš ti, kad se ti menjaš, sve se menja. A ne da želiš, da se drugi ljudi menjaju. Da, na ovome svetu postoje ljudi, koji nam idu na živce. Ali, ako ih pustimo na miru i oni nas neće dirati.  Samo se smirimo sa time, da svi ljudi mogu da postoje i da je zapravo sve u redu.

++++++++++

ljudi, gledajte samo sebe, a ne druge, praštajte drugim ljudima
 
moja jedanaesta poruka :)
 
dragi ljudi... ključ o tome, šta se događa sa vama, držite u vašim rukama :) ali večina ljudi misli, da je to što je naopako, naopako je u drugim ljudima, koji se ne znaju ponašati ili koji su nam napravili krivicu, pa moraju to drugi ispraviti, ne mi...
 
dragi ljudi, ako nas je neko povredio, onda moramo prvo to mi otpustiti, oprostiti, a ne da deset godina čekamo, da se onaj čovek, koji nas je povredio, izmeni...
 
evo, opet imam najbolji primer iz mog života, jer znam, pa živela sam to :)... moj prvi muž... posle toga, kad je naše dete imalo godinu dana... mi smo se počeli svađati, to je trajalo nekoliko sedmica, a onda se on potpuno izmenio, on je prestao da priča sa mnom... Potpuno je prestao da priča! Ja sam bila sama u tuđini, sa mojim detetom, nije bilo ni moje mame, da pobegnem kod nje..., nikoga nisam imala, sve sam morala sama da "sreditm"... moj muž nije pričao sa mnom i na kraju sam ja još pravila samoubojstvo... bilo mi je dosta svega... dosta ,mi je bilo života... jednostavno nisam htela više da živim... moje dete je i onako imalo tamo rodbinu, meni se nije više živelo... moj muž nije hteo da priča sa mnom, kad se iš'o tuširati, bio je u kupatilu sat vremena, bio je na veceu sat vremena, nije odgovarao na pitanja, nisam znala, gde ide, kad će se vratiti, imali smo mali stan i nisi se imao gde da "sakriješ" od drugog... Posle tog mog pokušaja samoubistva, on je otišao nazad, odkud je došao, kod svoje mame... tako da nismo bili više skupa na istome prostoru i nismo više napadali jedan drugog... ja njega rečima, on mene šutnjom... 
 
i na kraju, mi smo se razveli i ja sam za dve godine upoznala drugog muškarca, za koga sam se udala 
 
isto tako je bilo na početku... godinu dana u redu, a posle, kad je imalo naše dete imalo godinu dana, a bila sam trudna još sa jednim detetom, počelo je... a na kraju, pre nego sam sa decom pobegla od njega, on me je nekoliko puta davio...
 
i kako se je sve završilo?... moj prvi muž je pre dve godine napravio samoubistvo... moj drugi muž živeo je u Beču još nekoliko godina, a ja sam bila sa našom decom u Ljubljani... on je video svoju decu dva put godišnje... ja sam mu oprostila za to, šta mi je uradio, pričali smo o tome... i kad nismo više bili skupa, postali smo dobri drugovi i zbog dece, koje nas spaja... Postali smo drugovi, ali ne više ljubavnici... ali nema veze... išli smo kroz svašta, izvinuli mo se drug drugome i ... živi se dalje.
 
A onaj, koji se ubio, više puta se je javio preko medija i kaže, kako mu je žao i kako se bezveze čovek ubio... ali nema šta, učino je, šta je učinio ... i ide se dalje.
 
I tako to... kako bi se ja mogla da razgovaram sa svojom decom, ako ja ne bi obojici oprostila? Kako bi ja mogla da preživim, ako ne bi tek kasnije deset - dvadeset godina po tome, šta mi se desilo, kad sam bila venčana razumela, zašto mi se to dešavalo... pa sve je bilo sa razlogom. Ja sam veliko pretrpela, kad sam živela skupa sa onim, koji me je mučio sa šutnjom... kad bi se mi to desilo sada, sigurno bi reagovala drukčije... ali desilo se je, šta se desilo... i šta da se radi... treba je oprostiti, očistiti, zaboraviti i živeti sada, u ovom trenutku.
 
Ako ne ispustimo svoju prošlost, ne možemo da budemo "sada" u ovom trenutku, a ovaj trenutak je sve, što imamo. :) Pa i u reči "prošlost" je rečeno, da prošlosti nema više, izgubila se = lost.... proš-lost!
*********

dali se stvarno prehladimo od promaje ili se prehladimo zato, jer mislimo, da se moramo prehladiti, jer je promaja

moja dvanajsta poruka 

Dragi ljudi, ko od vas još uvek misli da se razbolimo zato, što je otvoren prozor, pa je promaja ili zato, što je vani hladno, pa nismo bili dovoljno obučeni... 
Molim vas, kako je moguće da tibetanski monasi idu bosi i goli, pokriveni samo sa ćebetom na minus vani na brdo i okopaju se u ledenom jezeru i stave sedam puta (ili koliko puta, to sam negde pročitala, pa se ne sećam gde) ćebe u ledeno jezero i pokriju se sa njime... Imaju takav ritual... Kako je to moguće da se niko od njih ne razboli? Pa njihove misli su takve... nema šansi da se razbole.  To uopšte ne postoji.  Mi svi oboljevamo zato, jer imamo takve misli... čujemo da se neko razbolio, čujemo za epidemiju gripe, strah nas je... i sledeće što se desi... dobijemo gripu... Čujemo da je neko u blizini umro... i sledeće što se desi, i mi sami umremo! To se u dve godine desilo dvoje meni mojim bliskim prijateljima... umro je njihov otac, za pola godine smislili su neku bolest, pa su otišli i oni...
Kad sam živela u Beću (od 1991 - 2005), nikad nisam bila osigurana zdravstveno. I nikad se nisam razbolela. Ja od 1990. godine nisam uzimala tablete. Samo tada, kad sam išla u bolnicu poroditi se. Inaće nikada. 
Šta rade naše misli, kakva je njihova moć, razmišljala sam prije... Ja sam kao šestnaest - sedamnaest - osamnaest stara devojka puno stopirala naokolo, putovala sam auto-stopom, posebno sam puno puta tako išla na more ili sa drugaricom sam stopirala po Italiji. Nikad nam ništa nije bilo, nikad se nam ništa zlo nije desilo... 
Sad sam mislila zašto... pa nikad u to doba nisam ni pomislila da nešto loše može da se mi desi... Nisam znala nikoga, da mu se to desilo, nismo nikad pričali o tome, da se nam nešto loše može desiti... Živeli smo u trenutku, za trenutak, nismo se preokupirali uopšte, šta će biti sutra...glavno je, da u tom danu stigneš od tačke A do tačke B.

***********

to, na šta mislimo, to će se desiti
moja trinajsta poruka 

Dragi ljudi, očito moram stalno nešto da ponavljam, kao da sam u školi... ili u crkvi - šalim se... ali molim vas, to je tako izuzetno važno... KAKO MI MISLIMO, TO ĆE NAM SE DESITI! 
Vaseljena ne reaguje na naše reći, Vaseljena nam čita misli.  Vaseljena odgovara na naše raspoloženje a to je produkt naših misliju. 
Vaseljena ne razlikuje, dali mi to, o ćemu pričamo stvarno imamo, ili samo sanjamo, da imamo... 
VASELJENA NAM DAJE SAMO VIŠE OD TOGA, NA ŠTA MI MISLIMO! 
Ako mi kažemo... trebaju mi pare, ali ujedno mislimo... pa kako će nam Vaseljena dati pare, ja uopšte nemam nikakvih para... I šta dobijemo od Vaseljene: ništa! Vaseljena čuje: "Ja nemam para".
Kapirate? Bog ili vrhovni Šef, ili Tvorac, Stvoritelj, Kozmos, kako god vi nazivali tu Silu, koja nas vodi... te duhovne energije nama čitaju naše misli i naša osećanja. Svejedno je, potpuno svejedno, koliko para imate na banci, dali uopšte imate šta na banci, dali ste u minusu... itd...

Vaseljena nam samo da više od toga, šta mi mislimo!

Zato se kaže: "Fake it till you make it"... pretvarajte se da ste bogati, (iako niste)... toliko vremena, da se STVARNO OSEČATE BOGATI I VESELI... i tek onda ćete dobiti pare od Vaseljene.  To je zakon Univerzuma... nisam si ja to izmislila.  Kontrolišite svoje misli, slušajte, šta mislite... Ako se osećate tužne, napuštene i siromašne, ako kritikujete bilo koga i jadate se... to ćete dobit u zavrat, samo to.  
Na isti način dobije se zamak ili dugme... isti je način, kako vam Vaseljena šalje 1 euro ili 1 milijon eura. Za Vaseljenu nema razlike.  Vaseljena zna, šta vi trebate ( = Trust the Universe)...

Vaseljena ima sve spremno za vas... sve, što se tražili je spremno tu, za vas!!!! ... Vaseljena samo čeka da dignete vibraciju i ispustite vaše blokade. Ali nikako ne možete da to primite, ako niste na vibraciji vaše želje... Ako ste tužni ili ljuti ili u apatiji... ma nema šanse!
Razumete! Naša je dužnost, da se izvadimo iz tog negativnog programa, na kome smo... da nema para... da je sve skupo... da je Bog zaboravio na nas... da nismo ništa vredni, zato jer nemamo para... Ako mislite na to da para niste vredni, onda to, šta se porućili nećete dobiti. Sve je na vama!

*************

ja sam seksi i sretna i volim to, šta jesam, neovisno od toga, šta mi vaga pokazuje
moja četrnaesta poruka 

Naš zadatak je da se osećamo dobro u svojoj koži, u svome telu tu i sada, potpuno je nevažno je dali imamo 50, 60 ili 70 kila ili 150, 160 ili 170 kila.

Pa odakle nam to, dragi ljudi, da se možemo dobro osećati samo, ako nam Vaga pokazuje neke brojeve? Znaći...sretan ću biti tada, kad će mi vaga pokazi 80 kila, a sada imam 88 kila... Šta da radim... za osam kila ću biti nesretan? Koliko će dugo trajalti, da se rešim tih 8 kila? Stalno borba... ako ne sa drugim ljudima, onda sa vagom i sa našim sopstvenim telom. 

Ja sam seksi i sretna i volim to, što jesam!  Sada. Tu i sada! Potpuno nezavisnpo od toga, koliko kila imam. Razumete, zašto tako teško smršamo? Jer smo nesretni zbog toga, šta vidimo. Jer stalno sebi komandujemo... sretan ću biti, kad izgubim 10 kila... a sada... vidi, kako sam ružan... a vidi vago... jao bože, ne smem da stanem gore...

Koliko kilograma imamo je nebitno i totalno nevažno!

Ili ću se osećati seksi i sretno i volit ću sebe za pola godine, kad ću izmaltretirati sebe, da smršam za 10 kila?

Osećati se dobro, seksi i sretno u svakom trenutku, to je naša dužnost prema sebi.  A ne da slušamo nešto iz vana (druge ljude, vagu), da se osećamo sretne tada, kad drugi ljudi odnosno kad vaga kaže... evo, sa tim kilogramima možeš se osećati sretnu, a do tada ne!

Ja ne preuzimam komande od drugih ljudi i od drugih sprava, kada smem da sam sretna i kada ne. O tome, kad sam sretna odlućujem sama! Sretna sam sa time, šta jesam, upravo ovako, kako jesam. I da... osećam se seksi u svome telu sada, u 11:03. 8.1.2018, kada ovo pišem. Uopšte me ne interesuje, koliko kila imam, zašto bi to bilo meni važno?

**********

Ljudi imaju naopaka uverenja da je Država pametna.

moja četrnaesta poruka 

Država nije pametna, ništa nije pametnija od svih nas, samo je na vlasti, a vlast ima moć.

Ako je neko na vlasti ni slučajno ne znaći, da je i pametan ili da zna, šta je dobro za sve ljude, iako se može desiti, da neko stvarno pametan dođe. Ako si na vlasti, onda imaš moć. Zato uvek preispitajte stvari, koje dolaze od vlasti. Ako vlast kaže... treba da se uradi to i to... svi treba da idu tamo i tamo... to se sve treba da preispita. Ako se kaže na medijima, da treba da se svi vakcinišu, obavezno pogledajte i drugu stranu... možda vlast samo promovira farmaciju, jer ljudi neće više da se vakcinišu... Pa zašto bi trovali svoju decu samo zato, jer vlast kaže da je "obavezno"? Zapamtite... nikad ne uzimajte od nikoga zdravo za gotovo, a pogotovo ne od vlasti. Ako se nešto ne čini u redu, uvek proveravajte... Nemojte biti kao večina ljudi... vlast je odredila, tako treba da se uradi... Zašto? Jer je vlast odredila? Pa nad nama nema nikakve vlasti, nikakvog autoriteta. Samo je Bog nad nama, a on nam ništa ne određuje!, on ništa ne komanduje! Komanduju samo ljudi! Duhovne energije ne komanduju, one pomagaju!

*******

o smrti 

Koliko se čovek boji smrti... Odkad sam se rodila, odkad sam poćela da čitam knjige, tražila sam odgovor na pitanje šta je smrt. Život mi je stalno dao dokaze i primere... kad sam imala deset godina ili nešto, auto mi je povozio psića... to je bio moj prvi bliski susret sa smrći... zapravo prije... prije toga sam pričala sa svojom mlađom sestrom o smrti... 
Prvo sam ja išla kroz to... pa zašto je treba umreti... pa kako je to moguće da će moja draga mama i dragi tata i draga sestrica da umre... za mene mi je bilo svejedno, uvek sam nekako znala, da će tada, kad ću ja odrasti naći lek protiv smrti. Ta pitanja su se mi postavljala 1969 godine, kad je bilo na televizijia i u medijima, da se je išlo na mesec... I ja sam rekla, i posle sam rekla sestri, kad se je ona raspitava... rekla sam joj... kad ćemo nas dve odrasti, pronaći će lek protiv smrti...

Kad sam bila starija i starija, nije izgledalo, da su našli lek protiv smrti, sve mi je izgledalo, kao da so naučnici prestali sa svojom naukom... nas dve sa mojom sestrom smo trebale svašta da preživimo u to vreme, otkad smo bile male...prvo smrt našeg kuce, onda je meni umro moj momak, kad sam ja imala 16 godina... i na kraju je pre 20 godina umro naš tata...

Ali... 2014 sam čula za Grabovoja i za njegov večni život i za to, da je ogromno ljudi vaskrsao... onda sam si rekla...evo, nisam lagala svojoj sestri.

****************

Dragi ljudi... dali smo se naratovali? Dali imamo dosta ratova, vojske, neimaštine, mržnje, patnje, tuge, preganjanja, ganjanja, prolivene krvi, jada, bede... Dajmo ljudi, prestanimo da mrzimo, prestanimo da ratujemo, počnimo da živimo u miru, u srcu i pustimo svakog čoveka da živi u miru, jer ako je čovek na ovoj planeti, onda mu pripada isto tako sve, kao i nama.

To, da moramo da živimo u siromaštvu i da ne možemo da dobijemo sve, to je samo program. Bolest je program, smrt je program, starost je program. Nema ništa na tom svetu, šta svako od nas ne može da dobije, da postane, da ima. Nije tako, da postoji malo ili premalo stvari, da nema za sve ili ili da nema para za sve. Nije tako, da nema mesta za nas. Ljudi, to, da nas je previše je laž. Naša planeta treba 24 milijardi ljudi, da nama ide dobro! Isto tako se vračaju ljudi, koji su živeli ovde. Svi se vaskrsavaju, svi će da žive dalje. Svi, koji su otišli, vratit će se, to piše već u Bibliji. Naša kolektivna svest se diže. Nema nikoga na tom svetu, koji može bilo šta ružno da vam kaže, da nešto sa vama nije u redu. Mi smo svi djeca Tvorca. On je za nas sve napravio put.

***********

Svi mi smo došli na svet zato što smo to sami hteli.  Sa takvom radošću!  Sa takvim veseljem!  Svi mi smo pre nego što smo ušli u naše telo znali da možemo dobiti sve što oćemo, da možemo postati sve što želimo i imati sve što oćemo. Svi mi smo sami izabrali svoje roditelje. Mi sami smo jih izabrali!  
 I zapamtite... što je bila teža situacija, to nam je bilo draže... jer... pa kako da drukčije naučiš šta ti treba u životu? Šta može da nauči neko, kome od detinjstva ne treba ništa, samo skaću oko njega, da zadovolje njegove potrebe, sve ima na tanjuru? 
Čovek mora sam da nauči da upravlja sa svojim životom i sa svim situacijama u kojima se nađe.  Zato gledajmo, da ne radimo umesto drugog čoveka to što sam može i mora da uradi! I ne kukajmo, ako smo negde u nekoj staloženoj situaciji, pa ona je tu zato, da se mi razvijamo i učimo iz nje i da idemo napred! Zen ima jednu izreku..."Put napred ide preko prepreka"!

profileimage
Všeč mi je
0
Komentarji
0
Ni komentarjev
Dajana  Babič
Dajana Babič
Objavil/a 2017-12-31 22:50:33 (Dec 31, 2017)
Starejša objava Novejša objava
KATEGORIJE OBJAVE
ZADNJE OBJAVE
Letne prerokbe in 12 besed moči
Bane Suvajdžić II.
Branislav Suvajdžić Bane
Vse je laž
Patrotizem naprodaj
Oče naš
Izjava za javnost, Cannabis Social Club, Maribor
Aktivacije duhovnih energija
Moje poruke
Nekateri ljudje bi naredili vse, kar jim oblast ukaže
ZADNJI KOMENTARJI
KATEGORIJE
IŠČI PO ARHIVU
Januar 2018
PTSČPSN
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Oglasi

v kolikor se odločate investirat v kriptovalute imate sedaj možnost, da izveste kako kupiti bitcoin. več lahko izveste tudi v samem članku: https://siol.net/posel-danes/novice/kako-cisto-preprosto-kupiti-bitcoin-ethereum-in-druge-kriptovalute-454037

Kategorija: Storitve

Cena: Pokličite za ceno

7043.) srednjeveška plastika na slovenskem

Kategorija: Družboslovje

Cena: 19.99 €

4756.) dečkovo življenje ii

Kategorija: Mladinska literatura

Cena: 9 €

2760.) ijana

Kategorija: Družboslovje

Cena: 19.99 €

v kolikor se zanimate kako kupiti ripple in začeti trgovati s kriptovalutami si lahko sam postopek in registracijo preberete na tej povezavi - https://www.zurnal24.si/slovenija/veste-kako-najbolj-enostavno-kupiti-ripple-303559. ripple je ena izmed najbolj iskanih valut poleg bitcoina in ethereuma - lepa priložnost za investicijo.

Kategorija: Storitve

Cena: Pokličite za ceno

v kolikor se odločate za investicijo v kriptovalute je v naslednjem članku tudi opisan postopek kako kupiti ripple - eden izmed trenutno najbolj zanimivih coinov na trgu. http://www.forex-trgovanje.si/kako-kupiti-ripple/

Kategorija: Storitve

Cena: Pokličite za ceno

v kolikor vas zanima kako kupiti ripple si lahko preberete v našem članku. vsi in še več o kriptovalutah na enem mestu. hitra in enostavna registracija

Kategorija: Storitve

Cena: Pokličite za ceno

v kolikor vas zanima kako kupiti bitcoin in kako vstopiti v svet kriptovalut si lahko preberete v naslednjem članku. http://www.forex-trgovanje.si/nakup-in-prodaja-kriptovalut/

Kategorija: Storitve

Cena: Pokličite za ceno

747.) ecvador

Kategorija: Družboslovje

Cena: 19.99 €

7641.) z glasbo v srcu

Kategorija: Družboslovje

Cena: 19.99 €

5320.) iz komisarjevih zapiskov

Kategorija: Leposlovje

Cena: 9.99 €

4303.) tajfun

Kategorija: Duhovnost in osebna rast

Cena: 8.99 €

Prikaži več
Zapri predvajalnik
Prikaži seznam predvajanja
Prestavi predvajalnik
Povečaj